Operacija Pastorius - Hitlerov plan za napad na New York

Čak i prije izbijanja Drugog svjetskog rata, naziści opracowywali szereg szczegółowych planów ataku na Nowy Jork i wschodnie wybrzeże USA.

Bilo je ideja da se koriste super interkontinentalne rakete, pilotów samobójców kamikadze, bombarderi dugog dometa ili tajni agenti.

Neke od ovih strategija bile su veoma ambiciozne, konačno, odlučeno je da se njemački diverzanti podmornicama prevezu na američku obalu.

Mieli oni przeprowadzić szereg akcji dywersyjnych między innymi:

• na željezničkoj stanici Pennsylvania u New Yorku,
• u hidroelektrani u Nijagarinim vodopadima
• u topionicama aluminijuma u Ilinoisu i Tenesiju.

Mimo, da su njemački špijuni stigli do neprijateljskih obala čamcem U-202 u sklopu

“Operacija Pastorius” ambitna misja okazała się spektakularną porażką, uprkos selekciji i obuci osam članova diverzantskog tima, koji je prethodno boravio privremeno u Sjedinjenim Državama .

Oni su bili: Herbert Haupt, Heinrich Heinck, Edward John Kerling, Richard Quirin, Werner Thiel, Herman Otto Neubauer, Ernest Burger i George Dasch.

Dvojica sabotera su imala američko državljanstvo, preostalih šest je, pak, radilo u državama.

Tim sabotera poslat je u Ameriku, da dignu u vazduh železničke mostove, elektrane i tuneli, industrijske instalacije, odnosno neophodno za vođenje ratovanja. Napadi su također imali za cilj demoralizaciju i zastrašivanje civilnog stanovništva.

Zamierzenia i plany grupy dywersantów były śmiałe i odważne. Međutim, njemački saboteri su razotkriveni nakon dva dana na američkom tlu kao rezultat potjere koji je organizirao FBI..

Svi saboteri izvedeni su pred vojni sud u Washingtonu. Predsjednik Roosevelt odlučio je ublažiti kazne samo ovim, koji je pristao da sarađuje sa FBI.

U Njemačkoj, uprkos neuspjehu sabotažnih misija, Hitler je opsesivno želeo da vidi Njujork u plamenu, po njegovom mišljenju, moćnog rivala preko Atlantika, morao je biti primoran da prekine svoj rat nekoliko dobro planiranih napada .

Kada je bauk gubitka rata sve više dopirao do nacista, njihove nade bile su usmjerene na razvoj tzv. oružja “cud “.

Istraživački centar u Peenemündeu na Baltičkom moru na ostrvu Usedom, to je bio jedan od najvažnijih objekata, da oživotvorimo ove ideje.

U istom objektu, gdje su proizvedene prve rakete V-2 1942 snažnija raketa nazvana “America Rocket” u poslednjim mesecima rata.

Barem u teoriji, destruktivna domišljatost inženjera, njemačkih naučnika i tehničara nije imao granica. To oni stworzyli ideę wyposażenia okrętów podwodnych w pływające platformy do uruchomienia zmodyfikowanej wersji rakiet V-2 w kierunku USA.

Ovi brodovi su bile prve podmornice sposobne da ispaljuju balističke rakete na kopnene ciljeve s mora.

W końcu żaden z planów ataku na Stany Zjednoczone za pomocą wykorzystania zaawansowanych broni nie powiódł się i żadne pociski dalekiego zasięgu nie pojawiły się nad panoramą USA.

Nažalost, nije tajna, że rozwój technologii wojskowych nazistów był możliwy jedynie poprzez pracę przymusową więźniów, hiljade od kojih su umrle u istraživačkim ustanovama i tajnim podzemnim fabrikama.